Najstariji aktivni fudbaler - ko je Kazujoši Miura?

Kazujoši Miura (Kazuyoshi Miura) je najstariji fudbaler na svetu, poznat širom fudbalskog sveta kao „Kralj Kazu”. Rođen 26. februara 1967. u Šizuoki, Japan. Ovaj najstariji aktivni fudbaler i danas aktivno igra fudbal, a planira da profi karijeru produži čak do svoje 60. godine. 

Miura, koji je za reprezentaciju Japana nastupio 89 puta i postigao 55 golova (drugi najbolji strelac nacionalnog tima), sinonim je za dugovečnost u sportu i kroz svoju karijeru, koja traje skoro četiri decenije, nastavio je da osvaja teren, ruši granice i inspiriše ljubitelje fudbala širom sveta.

Pre nego što vam hronološki predstavimo ko je Kazuyoshi Miura i za koga je sve igrao, predlažemo da kao fudbalski ljubitelji pogledate vodič za fantasy premier liga i naš tip dana gde vam dajemo predlog za realan tiket dana, kao i naš Liga nacija blog tekst. 

Takođe, za sve fanove najvažnije sporedne stvari na svetu tu je i sjajna ponuda dana fudbal.

Kazuyoshi Miura – detinjstvo i prvi dodiri sa fudbalom

Od detinjstva, pažnju je privlačio Miurin stariji brat Jasutoši, jer je pokazivao očigledan talenat za fudbal. Njihov otac, Naja, bio je zvaničnik u fudbalskom savezu Šizuoke, a jedan od ujaka vodio je lokalni tim. 

Kazu, iako fizički sitan i nespretan, pridružio se timu i pokušavao da drži korak sa starijim bratom. U jednoj utakmici, nespretno je pao dok je pokušavao da šutne loptu, što je nateralo ujaka da ga odmah zameni i pošalje da trči oko terena dok se utakmica nije završila. 

U tim godinama, ništa nije ukazivalo na to da će Kazu ikada ozbiljno zavoljeti fudbal.

Sve se promenilo kada mu je otac pokazao snimke sa Svetskog prvenstva u Meksiku 1970. na kojem je bio i na kojem je snimao mečeve svojom video-kamerom. Mali dečak je bio oduševljen, gledajući svog idola – Pelea.

Bio je očaran — svakog jutra ustajao bi u 6 sati, vozio bicikl do najbližeg parka i vežbao žongliranje loptom sat vremena pre doručka, pokušavajući da savlada Rivelinov potez, a to će kasnije postati poznat kao "Kazu fint" u Japanu.

Kazujoši Miura Brazil (1982–1986)

U prvim tinejdžerskim godinama, otac mladog Kazua se preselio u Sao Paulo kako bi osnovao školu za japanske igrače, a Kazu je proveo čitavu godinu pripremajući papire da mu se pridruži. 

Sa svega 15 godina, Miura je odlučio da napusti Japan i Shizuoka Gakuen High School, te da ode u Brazil, kako bi ostvario svoj san da postane profesionalac. U džepu je imao svega 700 dolara i ludački san da uspe. 

Bio je to početak 80-ih, kada je i Žoze Murinjo zaigrao profesionalno fudbal. 

Taj veoma hrabar potez doveo ga je do toga da se priključi omladinskom timu Atlético Juventus (1982–1986) iz Sao Paula, gde je započeo svoj fudbalski put. 

Bio je to kulturološki šok za Japanca, koji je zaigrao fudbal pre nego što se Lionel Mesi i i rodio, a Ronaldo Nazario je još išao u obdanište. 

Bio je sam, tako daleko od kuće. Ipak, uporno je trenirao i 4 godine učio portugalski. Brazilci su tada na Japance gledali sa podsmehom – bili su im sinonim za loš prijem lopte. 

Saigrači često nisu želeli da mu dodaju loptu, a kada bi je dobio, brzo bi je izgubio, što bi izazvalo povike: „Fudbal japonês!“ — „Japanski fudbal!“

Mladi Kazu često se osećao usamljeno i nesrećno, odlazeći u krevet sa knjigom za učenje portugalskog ispod jastuka. 

Njegova spavaonica bila je mala i zapuštena soba u kojoj je bilo još pet dečaka, a madrac je bio prepun buva. Iako Sao Paulo ima brojne japanske stanovnike, neke uvrede sa tribina — „Hej, Japonec, idi u Mali Tokio i prži tempuru!“. Zbog ovakvih komentara želeo je da se vrati u domovinu.

Kada je konačno poklekao i rekao porodici da želi da se vrati u Japan, naišao je na neočekivanu reakciju. Otac je bio toliko ljut da ga je, prema pričama, udario preko lica. 

„Vratiti se u Japan? Ako si toliko slab, onda, da, vrati se u Japan,“ rekao mu je.

Miura junior je nastavio da se bori i potpuno se adaptirao na brazilski stil igre. Tada je 1986. usledio potpis za klub koji je napravio Pelea i Nejmara. Santos.

Kazuyoshi Miura Santos i Matsubara (1986)

Za Santos, čiji su igrači u to vreme osetili draž igranja na Copa America, odigrao je samo dve utakmice, od kojih mu je jedna donela ocenu dva od deset u novinama, nakon čega je proveo nekoliko godina igrajući za svaki klub koji bi ga prihvatio.

Jedan od tih klubova bio je Matsubara, iz ruralnog dela susedne države Parana, gde su uslovi bili toliko surovi da bi slomili mnoge igrače. 

Ponekad bi put do gostujuće utakmice trajao sedam ili osam sati autobusom. Jedan put bio je dug po 23 sata u oba pravca. Igrači su uvijali prostirke kao jastuke i spavali na podu autobusa, dok je podrhtavao zbog rupa na putu. 

Često su imali problema sa gumama, a svaki obrok bio je na stanicama pored auto-puta, tri ili četiri puta dnevno.

Ovakve trenutke Kazu opisuje kada govori o "srcu." Osetio je i čar igranja za Palmeiras, ali kratko.

To nije samo kliše ili fraza. Bilo je zaista teško, fizički i mentalno, pre nego što su se stvari počele popravljati.

E.C. XV de Žau (1988)

Kazujoši Miura potpisao je ugovor sa klubom E.C. XV de Žau iz Campeonato Paulista – lige najvišeg nivoa u brazilskoj fudbalskoj hijerarhiji.

Kao prvi japanski igrač, postigao je gol protiv Korintijansa, čime je ostavio snažan utisak i predstavio ime "Kazu" brazilskoj publici. 

Bio je veoma aktivan i uspešan učesnik u Kopa Unijao (Brazilskom šampionatu), elitnom ligaškom takmičenju u Brazilu. Miura je zauzeo 3. mesto u kategoriji najboljih levih krila, prema glasovima specijalizovanih brazilskih sportskih novinara.

U Koritibi dobio pravu šansu (1989)

Pravu priliku dobio je prelaskom u Palmeiras i Koritibu, gde su mu novine dale nadimak "Karate Kid fudbala” aludirajući na poznate japanske borilačke veštine. 

Nakon jedne utakmice prišao mu je i sam Ziko (“Beli Pele” i 8. najbolji igrač sveta u izboru FIFA, kome pak nikada nije pripala Zlatna lopta), poželeo mu "Sucesso!" uz reči “Uspesio si”!

Tako je Kazu zaradio ugovor sa Palmeirasom i opet sa Santosom, pre nego što se vratio u domovinu.

Kazuyoshi Miura Japan – povratak u domovinu (1990)

Po povratku u Japan 1990, Miura se pridružuje klubu Verdi Kawasaki, gde je postao jedan od najvažnijih igrača japanskog fudbala, pokrivajuću napadačke pozicije u fudbalu. 

Bio je ključna figura u formiranju i popularizaciji J-League, prve profesionalne fudbalske lige u Japanu, koja je pokrenuta 1993, u vreme kada je bejzbol bio daleko popularniji od fudbala. Kao zaštitno lice lige, Miura je brzo stekao status prve japanske fudbalske superzvezde, a iste godine proglašen je za najvrednijeg igrača lige. 

Zanimljivo je da upravo tih godina dolazi i Dragan Stojković Piksi, koji je 1995. bio najbolji igrač japanske Džej lige. Harizma Japanca i posvećenost doneli su mu nadimak „Kralj Kazu,“ dok je J-League ubrzo postala magnet za publiku i mlade talente širom Japana.

Kazuyoshi Miura Genoa – prvi Japanac u Seriji A (1994)

Miurina ambicija da se dokaže i van Japana dovela ga je 1994. u italijanski fudbalski klub Đenova, čime je postao prvi Japanac koji je zaigrao u italijanskoj Seriji A. 

Serija A je, inače, u to vreme bila najjača liga na svetu, gde su igrali najbogatiji fudbaleri na svetu, a italijanski klubovi su bili tada najskuplji fudbalski timovi na svetu.

Njegov boravak u Đenovi nije bio dug, premda je bio značajan – tokom jedne sezone odigrao je 21 utakmicu i postigao jedan gol u derbiju protiv Sampdorije. Taj gol mu je doneo priznanje i divljenje evropskih navijača, kao i iskustvo koje će kasnije preneti u japansku ligu. 

Igrao je protiv Juventusa, Intera, Rome, Napolija i ostalih velikih italijanskih klubova, često i svih 90 minuta.

Nakon jedne sezone, vratio se u Verdi Kawasaki i nastavio da gradi svoju karijeru na domaćem terenu.

Kazuyoshi Miura Dinamo Zagreb (1998–1999)

Miurin put u Dinamo započeo je u zimskoj sezoni 1998./1999, zahvaljujući ideji njegovog strica, japanskog biznismena, koji je u Evropi plasirao kozmetičke proizvode. 

Dinamo je brzo postigao dogovor sa japanskom televizijom da prenosi sve utakmice u kojima Miura igra, a ugovor je bio isplativ. Miura je odigrao 12 utakmica za Dinamo, no nijednom nije bio svih 90 minuta na terenu i nije uspeo da postigne gol, što je izazvalo sumnju javnosti u njegov kvalitet.

Miura napustio je Maksimir u jesen 1999, što je izazvalo nezadovoljstvo uprave Dinama, jer ga je tadašnji trener, legendarni Argentinac Osvaldo Ardiles, odlučio otpisati. Odluka se pokazala kao ozbiljan marketinški udarac, objašnjava bivši šef finansija Dinama, Branko Laljak. Miura je u to vreme bio prava zvezda 

Dinamo je čak uspostavio čarter let između Tokija i Zagreba, a na svakoj utakmici moglo se videti po stotinak japanskih navijača koji su u klupskom fan šopu kupovali dresove i suvenire. 

Kada je Miura otišao, televizijski prenosi u Japanu su prestali, a klub je izgubio i unosan ugovor s njegovom suprugom Risako Miura, poznatom TV zvezdom, koja je trebalo da učestvuje u promocijama.

Mihael Mikić, tadašnji saigrač, seća se da je Miura bio vrhunski profesionalac i omiljen među igračima, premda je kao stranac iz Azije morao da se suoči s predrasudama. 

U svojoj debitantskoj utakmici protiv Mladosti 127, Miura je imao priliku iz penala, ali ga je golman Zoran Slavica pročitao i odbranio šut. Miura je ubrzo potom bio zamenjen, a Mikić je postigao gol nakon što ga je zamenio.

Miura je ostavio trag kao prvi Japanac u hrvatskoj ligi, a angažman u Dinamu bio mu je drugi u Evropi.

Kazuyoshi Miura – Kyoto Purple Sanga i Vissel Kobe (1999–2000; 2001–2005)

Posle godinu dana u Hrvatskoj potpisao je za Kyoto Purple Sanga 1999. Odigrao je 41 utakmicu i dao 21 gol.

To ga je preporučilo klubu Vissel Kobe, šampionu Džej lige iz 2024, pa je narednih 48 meseci proveo tamo. Odigrao je ukupno 103 meča i 21 put bio strelac.

Kazuyoshi Miura trasfer u Jokohamu (2005)

Miura je 2005. potpisao ugovor sa Jokohamom FC, što je započelo najduži period njegove karijere u jednom klubu. U novembru je prešao na jednogodišnju pozajmicu u australijski Sidnej.

U Jokohami, Miura je postao simbol kluba, nastavljajući da pomera granice onoga što se smatra mogućim u fudbalu. Tako je još davne 2007. postao najstariji profesionalni fudbaler i najstariji strelac. U Yokohami je proveo 17 godina i odigrao je 278 ligaških utakmica i postigao 27 golova.

Tokom godina, oborio je brojne rekorde, uključujući i rekord za najstarijeg aktivnog strelca, a njegove poznate proslave golova i dalje privlače pažnju publike. 

Tako je 2017, sa 50 godina, postao je najstariji aktivni igrač koji je postigao gol u profesionalnom fudbalu, oborivši rekord legendarnog Stenlija Metjusa.

Kazuyoshi Miura Portugal – Kazuyoshi Miura Oliveirense pozajmica (2003)

Nakon uspešnih sezona u Jokohami, 2023. Miura je na pozajmici prelazi u portugalski klub Oliveirense.

Njegov matični klub, Jokohama, vlasnički je povezan sa Oliveirenseom, što je dodatno pojednostavilo prelazak. U januaru 2023, Miura je prošao sve medicinske testove i priključio se portugalskom drugoligašu. 

Premda nije imao mnogo minutaže, njegovo prisustvo donelo je značajnu pažnju i medijsku pokrivenost klubu, a publika u Portugalu imala je priliku da vidi legendu na delu.

Povratak u Japan – Atletico Suzuka (2024)

Nakon pozajmice u Portugalu, Miura se 2024. vraća u Japan, gde se priključuje Atletico Suzuki (ranije Suzuka Point Getters) u četvrtoj japanskoj ligi. 

Sa 57 godina, Miura je postavio još jedan rekord kao najstariji igrač koji je zaigrao u ovom takmičenju, što je još jedan u nizu rekorda u njegovoj neverovatnoj karijeri. 

Njegov uticaj se oseća ne samo u Japanu, već i širom sveta, gde ljubitelji fudbala prate svaki njegov korak.

King Kazu – titule i priznanja

Logično je da kada su u pitanju veterani fudbal je dugovečnim fudbalerima uglavnom donosio brojna priznanja i titule. Tako je i Miura tokom svoje bogate karijere osvojio brojne nagrade i priznanja:

• 2x fudbaler sezone: Japan (1992, 1993)
• 1x azijski fudbaler godine (1992), ispred Garija Linekera
• 3x najbolji strelac: J. League Division 1 (23 gola u sezoni 1995/96), J. League Second Stage (23 gola u sezoni 1994/95), J. League Cup (10 golova u sezoni 1991/92)
• 1x igrač sezone: Verdy Kawasaki (1992/93)
• 1x pobednik Azijskog kupa: Japan (1992)
• 1x prvak Hrvatske: NK Croatia Zagreb (1998/99)
• 2x prvak Japana: Verdy Kawasaki (1993, 1994)
• 1x pobednik OFC Lige šampiona: Sydney FC (2004/05)
• 1x pobednik Japanskog kupa: Verdy Kawasaki (1996)
• 3x pobednik Japanske lige: Verdy Kawasaki (1993, 1994, 1995)
• 2x pobednik Japanskog Superkupa: Verdy Kawasaki (1994, 1995)
• 1x prvak brazilskog šampionata Série B: CA Juventus (SP) (1982/83)
• Torneio Brasil Sul: Matsubara (1986)
• Campeonato Alagoano: CRB (1987)
• Campeonato Paranaense: Coritiba (1989)

Neverovatna je i činjenica da je japanski fudbaler proučio futsal pravila i 2012. debitovao za reprezentaciju Japana u futsalu. Na šest utakmica dao je jedan gol.

Inače, kod proslavljanja golova čuven je “Kazu dance”, ples Mijure. Sličan je srpskom kolu, s tim da Japanac na kraju klekne na jedno koleno i kažiprstom pokaže ka nebu.

Tajna njegove dugovečnosti

Tajna Miurine dugovečnosti u svetu profesionalnog sporta leži u njegovoj posvećenosti, disciplini i specifičnom pristupu ishrani i fizičkoj kondiciji. 

“Kvalitetan obrok, dobar san, strast, posevećenost i srce. To vam je ključ uspeha.” - rekao je Miura jednom prilikom.

Nikada nije imao skandale, kao što danas malo-malo pa doping u sportu bude iznova vest u medijima. 

Fridhelm Funkel, bivši trener iz Bundeslige, naglašava disciplinovanost japanskih igrača kao ključ njihovog uspeha, dok sportski stručnjak Ingo Frobeze veruje da su za Miurinu dugovečnost zaslužni trening i mišićna masa koja se održava uz redovne fizičke aktivnosti.

„Inače se Japanci genetski ne razlikuju od nas Evropljana. Postoje različite mišićne kompozicije u određenim delovima sveta, kao što je slučaj sa sprinterima sa Kariba, no to nije slučaj sa Japancima. Tako da je verovatno sve do njihove discipline“ - kaže Ingo Frobeze s nemačkog Sportskog univerziteta u Kelnu. 

Tajna je u mišićnoj masi, koja je prisutnija kod muškaraca i stoga može da se trenira, jer muškarci duže mogu da grade mišiće na hormonskoj bazi. Do menopauze žene su čak u prednosti jer su motorički veštije, ali hormonalne promene su tada mnogo veće nego kod muškaraca, kod kojih promene nastupaju veoma sporo.

Miura, koji se spominje i u našem blog tekstu najveći rekordi u fudbalu, nije samo najstariji aktivni fudbaler, stariji čak 40 godina od Lamina Jamala (zvezde na Evropskom prvenstvu u fudbalu 2024), već i simbol odlučnosti, upornosti i ljubavi prema igri. Iako ne spada u kategoriju “najbolji fudbaleri svih vremena”, njegova samurajska disciplinai posvećenost fudbalu inspiracija su generacijama igrača i navijača širom sveta, posebno u Aziji. 

Sa planom da igra do svoje 60-e, možda čak i do zvanične penzije u koju se u Japanu ide sa napunjenih 64, Kralj Kazu ostaje veran sebi i postavlja nove standarde dugovečnosti u sportu.

Nakon ove lepe priče o nesalomivom sportskom duhu i istrajnoj disciplini, pročitajte i kako se igra tiket za fudbal, kako se igra grčki kino i koje sve slot mašine postoje. 

Pored ovoga, Evroliga fantasy je sjajan način da se zabavite, i to u trenutku kada Crvena zvezda i Partizan ostvaruju pobede.