Balkan Bet na finalu Lige šampiona u Istanbulu

Ekipa Balkan Beta prethodnog vikenda boravila je u Istanbulu i pratila finale Lige šampiona. Atmosferu iz grada i sa stadiona mogli ste pratiti na našim društvenim mreža, a deo prenosimo i u ovoj reportaži.

Od trenutka kada smo sleteli na aerodrom jasno je bilo da se u gradu igra finale Lige šampiona. Čim izađete iz aviona i krenete po kofere prolazite kroz natpise „Istanbul final 2023“ , a kada krenete ka izlazu čekaju vas brojni šalteri sa oznakama Mančester sitija i Intera, kao i oznake zvaničnih sponzora poput “Masterkarda” ili “Adidasa” koji dočekaju svoje goste.

Liga šampiona na ulicama Istanbula

Istanbul je jedan od najpoznatijih turističkih gradova, možda i u celom svetu, tako da su uigrani ugostitelji širom grada znali kako da iskoriste ovaj događaj. Veliki broj kafića imao je istaknuta obeležja i zastave Mančester sitija i Intera gde su sedeli gosti u dresovima nekog od dva kluba, a vrlo često i oba.

Atmosfera među suparničkim taborima navijača bila je prilično prijateljska, osim nekih čarki gde jedni susretnu navijače drugog kluba, pa krenu da uzvikuju imena rivala „Go United“ „Go Chelsea“ ili „Forza Milan“.

Centar svih okupljanja bio je čuveni Taksim trg u Istanbulu na kome je bila postavljena ogromna replika „ušatog pehara“, kao i lopta sa kojom se igralo finale, a u blizini se nalazila i zvanična UEFA prodavnica u kojoj su se moglu kupiti navijački rekviziti.

Navijači na svakom koraku

Razgovarali smo sa mnogobrojnim navijačima oba kluba i ono što je zanimljivo je da navijači iz Engleske na pitanje „Ko osvaja?“ uvek kažu Siti, dok navijači iz Italije neretko kažu takođe: „Mančester siti“. Jedan navijač nam je objasnio o čemu se radi: „ Kod nas Italijana sujeverje igra veliku ulogu, zato je običaj da kažemo da će naš tim izgubiti“.

Put do Olimpijskog stadiona

Finale se igralo u 22:00 sata po lokalnom vremenu, Olimpijski stadion “Ataturk” je malo udaljen od grada pa smo krenuli oko 18:00 časova, a put do stadiona je bila posebna avantura. Putanju smo menjali nekoliko puta zbog ogromnih gužvi i zastoja, a onda smo napravili i pauzu od pola sata, jer je taksista insistirao da popije čaj, a i mi da pojedemo nešto, jer na stadionu kako nam je rekao „nema ništa da se kupi“.

Turska dovitljivost kada je u pitanju turistička ponuda je i ovde došla do izražaja, pa ste na samim autoputevima mogli videti prodavce, koji se provlače između automobila i nude pivo, vodu i đevreke.
Vozilo napuštate na sred ulice i nastavljate peške ka stadionu, prvo ulicom između automobila koji stoje zaglavljeni, a onda i nekim improvizovanom makadamom, gde sa jedne strane vidite ovce koje pasu pored puta, a sa druge Olimpijski stadion. Sve u svemu jako zanimljivo iskustvo.

Tribine i utakmica 

Stadionu smo prišli sa strane gde je fan zona Sitija, navijači su već krenuli na tribinu, tako da je ostao plato sa binom i stolovima i generalno atmosferom, koja ukazuje na to da je popijena velika količina piva.

Na tribinama možemo reći da se prenela ona prijateljska atmosfera sa ulica Istanbula. Utisak je bio da su oni nepristrasni ljubiteji fudbala na strani Intera, a mora se primetiti da su i navijači Intera delovali organizovanije sa koreografijom i navijanjem.

Nakon kratkog programa koji je prethodio izlazku igrača na teren, pojavili su se i timovi i krenula je čuvena himna Lige šampiona od koje se naježi svaki ljubitelj fudbala kada je čuje uživo.

Sada već svi znaju da je Mančester siti osvojio Ligu šampiona golom Rodrija, odoleo napadima Intera pred kraj meča, te je usledilo slavlje kod poslednjeg sudijskog zvižduka. Nakon utakmice zagrmela je himna Lige šampiona još jače dok su fudbaleri Sitija podizali šampionski pehar, a onda i slavili kod tribine sa svojim navijačima.

Nakon utakmice

Pristalice Intera su džentlmenski sačekali da se dodele medalje i podigne pehar, a onda brzinski napustili tribinu. Navijači Sitija su naravno ostali duže i slavili sa svojim fudbalerima. Utisak našeg tima iz Istanbula je da se većina slavlja završila na samoj tribini, jer gosti iz Engleske nisu pokazivali veliki entuzijazam nakon izlaska sa stadiona. Neko neupućen, da je susreo grupu ljudi u svetloplavim dresovima, nikada ne bi pretpostavio da su ovo navijači kluba, koji je upravo prvi put u istoriji osvojio Ligu šampiona.

Zaputili smo se još jednom do Taksim trga nadajući se da ćemo tamo zateći neko slavlje kod džinovskog pehara, bilo je ljudi u gradu, ali bez neke euforije i velikih proslava. Na društvenim mrežama Balkan Beta možete videti snimke iz grada koji je ugostio finaliste Lige šampiona, intervjue sa navijačima, kao i atmosferu sa samog stadiona.